Ovo je u neku ruku pravi road movie. Tu je taj student, danguba, pravi “slacker”, koji duguje velike pare i jedan zelenaš. Kada mu student kaže da nema pare, zelenaš potpuno opušteno odgovara u stilu: “Nema veze, samo se prošetaj gradom samnom i daću ti pare”. I student pristaje. I to je film. Oni se šetaju gradom, dok se radnja postepeno razvija.

Ima nekih poprilično lepih snimaka grada, i sama dinamika radnje i filma mi je baš prijala. Kao da sam se šetao sa njima. Spoj komedije i drame, koje su vešto isprepletane, mi je baš lepo legao, ali čini mi se da je ono što mi se najviše dopada u filmu gluma. Ova dva glumca su obične regularne face, nama evropejcima potpuno nasumične (kasnije sam izguglao obojicu, i video da su manje više poznati obojica). Dve obične face koje su nekako skroz prirodno dočarale i ispunile uloge. Naročito student koji duguje pare.

Smisao za humor je čudan i potpuno kul. Smešne scene su potpuno neočekivane i bizarne, i ne znam, nekako su mnogo dobre. Recimo, lik ulazi i iz čista mira tera neko dvoje da mu mirišu potiljak zato što mu je neka žena rekla da smrdi. Ili neki random lik krene da skače i zelenaš i on krenu da se šibaju nekim kung fu karate čudima i slično.

Postepeno zbližavanje njih dvojice, sve do večere kada Takemura jednostavno nije mogao da zaustavi suze je nekako, pa, lepo i diriljivo, ali opet ni u jednom tenutku kenjkavo ili mlako. A Fukuhara, žilavi, čvrsti i naizgled hladni zelenaš, ima toliko kontradikcija u svojoj ličnosti da jednostavno tokom filma, nikada niste sigurni šta je zapravo istina.

Sve u vezi ovog filma mi odgovara. Dinamika, način na koji je snimljen, gluma, radnja, osećaj koji ostaje posle gledanja, kraj… Kraj je mnogo dobar. Baš mi je prijao. A i vreme trajanja, sat i četrdeset minuta je nekako baš dobro. Pošto bi možda da je trajao više, bio spor na pojedinim mestima. Ovako, ovo je bilo jedno veoma prijatno iskustvo i pravo uživanje za gledati.

3,5/5